У току другог дана Копаник Бизнис Форума 2021 в.д. директор Развојне агенције Србије (РАС) Радош Газдић говорио је у оквиру панела број 13 „SMART SPECIALIZATION IN SERBIA: NEW IDEAS FOR NEW TIMES“ ( Паметна специјализација у Србији: Нове идеје за нова времена“).

Паметна специјализација, нарочито у областима као што су информационо-комуникационе технологије, храна за будућност, креативне индустрије, машине и производни процеси будућности, представља шансу за развој српске привреде зашноване на знању и напредним технологијама, речено је данас на Копаоник бизнис форуму, у оквиру панела "Паметна специјализација у Србији: Нове идеје за нова времена".

Фото: Тањуг/ Тања Валић

Циљ панела био је да осветли кључне могућности и изазове за већи значај привреде засноване на знању у структури привреде Србије, а као панелисти су учестовали Јелена Беговић, директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду, Дарко Ђорић директор MIND Групе (Милановић индустријске групе), Радош Газдић, в.д. директор РАС, Иван Ракоњац који је на челу Фонда за иновациону делатност и Недовић Виктор директор пројекта Serbia Accelerating Innovation and Growth Entrepreneurship (SAIGE), док је панелом модерирала Јасна Атанасијевић професорка на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду.

Технологија се веома брзо развија и постоји велики простор за развој нових идеја односно за иновације које ће постати део тржишта и допринети бржем расту наше привреде. Србија има потенцијала да кроз виши ниво технологија, софистициране производе и услуге, знање и вештине у погледу начина производње и организације процеса створи већи доходак домаће привреде. Добра основа за кретање ка привреди више заснованој на знању и науци је и Стратегија паметне специјализације која је донета у марту 2020.  Према истој, тежња је усмерена ка интеграцији Србије са европском и светском привредом на начин што ће се специјализовати у оним областима где има конкурентску предност по питању постојећег знања и производних потенцијала – храна, паметне машине, ИКТ и креативне индустрије с нагласком на гејминг и аудиовизуелну продукцију.

Панелисти су дискутовали и из свог искуства говорили о потенцијалима привреде засноване на знању, о изазовима и препрекама, о улагањима и основама које имамо у пољу истраживања и развоја, укључености целокупног система и подршке државе у иновацијама и развоју, потенцијала у виду знања и стручности људског капитала којим располажемо, потом о важности повезаности приватног сектора и јавног у грађењу економије засноване на знању, као и о развоју нових производа и значаја стартапа у тој причи.

Фото: Тањуг/Тања Валић

Директор РАС, Радош Газдић говорио је o значају партнерства државе и приватног сектора из угла подстицања високо-технолошких пројеката и инвестиција. Истакао је да свака земља мора активно да партиципира и подстиче боље перформансе привреде кроз разне видове подршке и подстицаја, од креирања оптималне пословне климе, преко улагања у инфраструктуру, али и кроз циљане видове подршке приватним компанијама посебно када је реч о подстицању привреде заснова на знању.

Газдић да сада већ у Србију долазе и присутни су инвеститори који доносе софиситциране видове производње и рада, и који поред производних процеса инвестирају и у истраживачко-развојну делатност. Високо-технолошке компаније препознају Србију као дестинацију са великим потенцијалом за иновацијама и развојем нових производа. Компаније попут немачког ZF или Continentala, Bosch, Siemens, Brose-а или МТU и других само су неки од примера компанија које желе да овде развијају нове производе и да уобличе знање у иновације. Број таквих пројеката расте, а то представља и прилику за домаће веома, иначе веома цењене, инжењере и стручњаке.  Циљ државе и РАС-а јесте да таквих пројеката буде још више и да наша економија буде заснована на знању и иновацијама будући да ће то донети већу добит и квалитетнији живот за све.